A kad me dotakne, ja protrnem...

Dobrodošli na moj blog, nadam se da će vam se svideti. :)

01.02.2011.

Ko sam ja da se nazivam gospodarom tvog srca?

     Kapi kiše polako klize niz moje lice, skrivajući moje suze... Hodam pognute glave pustom sivom ulicom. Koliko sećanja!

     Sećaš li se onog leta kada smo se slučajno upoznali baš ovde, u ovoj ulici? Kada smo se sudarili u prolazu, kada sam prvi put videla tvoje oči i zaljubila se u njihovu dubinu... Pomisliš li nekada na to davno nestalo vreme, na nas...Na mene? Zapitaš li se ikada šta se dogodilo među nama? Da li te ponekad zaboli i sama pomisao na sve naše uspomene? Setiš li se ikada?

     Sećaš li se one kišne jeseni, kada smo po pljusku hodali ovom ulicom, kada si me držao za ruku i izgovarao najlepše reči koje se mogu čuti. Sećaš li se ushićenja na mom licu, jer su te reči bile upućene meni? Sećaš li se da si me tada zaustavio i zagrlio? Sećaš li se da si tada prvi put rekao da me voliš? Sećaš li se kako si me poljubio? Setiš li se ikada?

     A sećaš li se zime? Ljudi su prolazili pored nas ubrzanim korakom, dok su im ruke drhtale od hladnoće... Gledali su nas kako lagano šetamo i smejemo se, i čudili se – kako nam nije hladno? Kad god bih te pogledala, osetila bih toplinu u srcu, u čitavom telu... Nije mi smetao ni mokar, klizavi sneg, ni hladnoća... Za hladnoću nisam ni znala da postoji. Setiš li se ikada?

     Da li je na tebe ostavilo trag proleće u ovoj ulici, kada smo zagrljeni gledali ružičaste cvetove koji su se njihali na laganom povetarcu? Sećaš li se da si tada, ne gledajući u mene, rekao da ti ni milion godina sa mnom ne bi bilo dovoljno? Sećaš li se kako sam uzdrhtala od tih reči? Sećaš li se kako sam te gledala? Sećaš li se kako sam te poljubila? Setiš li se ikada?

    Sećaš li se leta? Našeg novog leta u toj istoj ulici... Sećaš li se kako si hodao kraj mene, a nisi me uzeo za ruku... Sećaš li se kako si pričao, ali sa hladnoćom u glasu? Znaš li da sam tek tada osetila zimu? Sećaš li se kako si izgledao odsutno, kao da to više nisi ti? Znaš li da sam tada prvi put osetila stah? Sećaš li se kako si ćutao i puštao me da se u sebi pitam šta se događa? Sećaš li se kako si me pogledao? Sećaš li se svojih reči? Sećaš li se mog lica kada si mi rekao da me ne voliš više? Sećaš li se mog pogleda kada si mi rekao da ti više ne trebam? Znaš li da sam tada prvi put osetila da se deo mene lomi i nestaje? Setiš li se ikada?

     I ko sam ja da se nazivam gospodarom tvog srca? Ja to nikada nisam ni bila.

11.11.2010.

Zbogom :(

Ja više nemam reči koje bi ti objasnile ono što se ne može objasniti. Ja više nemam glasa kojim bih ti rekla ono što se ne može reći. Više nemam ni snage da se borim - jer moja bitka je davno izgubljena. Brodovi sreće su otplovili meni nepoznatim putem. Trudim se da ih nađem u plavom beskraju, ali uzalud. Oni su otišli na mesto najveće dubine, i tu su potonuli. A šta da kažem? Daj mi spisak reči koje imaju smisao za sve - samo ne za mene. Ja ih mogu naučiti, recitovati... Ali ih ne mogu osetiti. One kao da su mi poznate - možda su nekada bile deo mene, i deo mog života. Možda će to tek biti. Ali sada, ja ih ne razumem. Reci sreća - ja ne znam šta to znači. Reci ljubav - šuplja reč koja odzvanja u nepoznatim krajevima. A nada? Ono što ima svaki čovek koji živi svoj život, a ne svoju smrt. I na kraju, šta mi ostaje? Sivi dani koji prolaze pored mene, nasmejani ljudi koji me podsećaju na vremena kada sam i ja znala kako da se smejem. Ali eto, takva je sudbina svakog čoveka kome je voljena osoba uništila život - baš kao što si ti meni.

10.11.2010.

U jednom danu

U jednom danu

Hiljadu i četiri stotine minuta;

Čovek se može rastati

Hiljadu i četiri stotine puta.

Ali samo jedan

Rastanak će da boli:

Kada odlazi

Osoba koja se voli.

 

U jednom danu

Osamdeset šest hiljada sekundi;

Čovek može ispratiti

Osamdeset šest hiljada ljudi.

Samo jedan lik

Ne nestaje bez traga:

Kada odlazi

Osoba koja je draga.

 

U jednom danu

Dvadeset četiri duga sata;

Dvadeset četiri gosta

Možete skinuti s vrata.

Samo jednog

Uvek natrag zovete:

Kada odlazi

Vaše rođeno dete.

 

Svakog dana,

Ma koliko bio dugačak,

Čovek u srcu čuva

Jedan potajni zračak:

Da će i sam

Biti negde daleko

Kada odlazi

Onaj najdraži neko.

 

Ljubivoje Ršumović

17.10.2010.

Parni Valjak!

Sinoć sam bila na koncertu Parnog Valjka! Bilo je preedivno ^^
Pesmu "Jesen u meni" posvetio je Tošetu Proeskom, pošto je na jučerašnji dan pre 3 godine poginuo. :|
Sve jedno, svirali su 3 sata bez prestanka, bez pauze, svi iz publike u isto vreme tapsu u ritmu muzike i pevaju u glas, i kada Aki kaže "Ajmo rukee", popale se reflektori i sve ruke su gore. Neverovatan osećaj!!! Ovo mi je bio prvi koncert na koji sam otišla, i jedno je sigurno - nikad ga neću zaboraviti. Parni Valjak, prepuna arena, svi pevaju u glas, i Marko pored mene... :))

10.10.2010.

Kada snovi ne daju mira...

Jutro. Zrak sunca bljeska kroz prozor i tera me da zatvorim oči. Polako se izvlačim iz kreveta i gledam u telefon. 32 poruke. Skupljaju se, ali ne želim da ih pročitam. Ipak, otvaram „Inbox“ i gledam od koga su. Ni jedna od Njega. Sve sami „drugovi“ i „drugarice“ sa izjavama saučešća i sa istom rečenicom „Ako ti treba rame za plakanje i ako ti treba razgovor, imaš mene, zovi kad god želiš“. Da, znam vas ja. Pre tri dana javili su mi da je moj dečko poginuo, svet mi se srušio. Neverovatno je da su to saznali svi u roku od 4 sata, a da i ne znam kako. I sada, svi bi bili moje rame za plakanje i osoba kojoj ću da ispričam sve u detalje. Sve to zbog trača. Čim im okrenem leđa, pozvaće svojih 35 najboljih drugova i duplo više najboljih drugarica da im ispričaju ovu „tragediju jedne njihove drugarice“. To mi ne treba. Tu su samo one tri prave drugarice, moji verni prijatelji. Ne, one nisu poslale poruku sa istim sadržajem. One su pozvale. Nisu ni pitale za to što se desilo. Naredile su mi da se nadjemo danas. One me neće ništa ni pitati oko Njega. One me danas vode na Avalu. Ali ako počnem da pričam o Njemu i tiho plačem, one znaju da treba samo da me zagrle i slušaju. Izlazim iz poruka i ostavljam telefon na sto. Tiho kao senka se provlačim kroz kuću. Moji još spavaju, tek je pola 7. Odlazim u kupatilo i umivam se. Gledam svoj odraz u ogledalu. Oči naduvene i crvene od plakanja i još veći podočnjaci. Ponovo nisam spavala noćas. Okrećem se i odlazim u kuhinju. Otvaram frižider. Trebalo bi nešto da jedem, jer ništa okusila nisam od kad su mi javili... Ne mogu. Vraćam se u sobu, ali me neki prigušeni zvuk zaustavlja na pola koraka od mojih vrata. Čujem mamin plač i tatu kako je smiruje. -Bože, kako će njegovi roditelji? Kako će njegova porodica? Kako će ovo dete? – mama postavlja pitanja na koja ne znamo odgovor ni ona, ni ja. Ni sam Bog ne zna. -Šta ako napravi neku glupost?“ – pita tatu... Znam da misli na najgore. Plaši se. Plašim se i ja. Ulazim u njihovu sobu. -Neću, mama. Ne brini. – kažem, i smeštam se između mame i tate. Mama pokušava da zaustavi suze, ali ne uspeva. Jeca i grli me. Pogledam tatu i vidim jednu malu suzu kako se kotrlja niz njegovo lice. Njihov zagrljaj me smiruje. Smanjuje bol barem na trenutak. Sklapam oči, padam u san, i znam da će jednom i ovaj bol prestati.

08.10.2010.

I gave you my heart, a gave you my world...♥

Sinoć je bilo... predivno... :) Koliko mi je samo nedostajao... I koliko mi samo sada nedostaje... Izgubila sam se u dubini njegovih očiju, skupila se u toplini njegovog zagrljaja... Volim njegov osmeh... Volim da ga gledam kako se smeje, i da slušam kako mi priča... Volim i da ćutim sa njim. Neverovatno je to da ponekad tišina stvarno govori više od bezbroj reči... Sam njegov pogled govori mi da između nas još uvek vlada ona ljubav, ona zaljubljenost, kao i prvog dana... :) Njegov dodir... Bože, kada me dotakne, sva protrnem... "I bogove i vragove zovem, ako mogu vreme da zaustave"... ;) ♥

07.10.2010.

Over and over you make me fall for you... ♥

♥ Znate onaj osećaj kada se pomesaju čežnja, tuga, sreća, zaljubljenost i bol? Kad ne znate da li da se smejete ili da plačete? E, tako se sad ja osećam. Idem danas da se vidim sa Markom, kad mu se završe časovi. Pokušala sam da učim, ali ne mogu. Hvala bogu, na raspustu sam, zbog exqrzije četvrte godine, inače bih podobijala loše ocene. Koncentracija mi je ispod nule. Od jutros slušam neke ljubavne pesme, ubijaju u pojam! xD Nestrpljiva sam... Treba da krenem oko pola 7, a sad je tek 1sat!! -.- Smor... Nešto mi stoji tu u grudima, pritiska, širi se kao da hoće da pukne. I stvarno, srećna sam i plače mi se. U poslednje vreme sam kao neki mekušac. Živci su mi riknuli, jer prethodne dve nedelje svaku noć zaredom sam imala nesanicu. Sada bolje spavam, ali živci su mi stvarno popustili od onolikog nespavanja. Verovatno sam zato i tako "osetljiva". Inače, uskoro će nam godinu dana, tačnije 24. oktobra. :) A 16. oktobra idemo na koncert Parnog Valjka... I Marko ipak ne ide u subotu, nego u nedelju...^^ Sve neke lepe vesti. Inače, ne znam šta mi bi danas, pa da sredim sobu. xD Obično je u kršu, kao da su 3 atomske bombe pale i eksplodirale... xP I tako sam uključila muziku, i sredila je... :D Sad ću verovatno da odgledam jednu epizodu Seranovih(imam sve epizode na CD-ovima ^^), pa ću onda da uzmem da čitam knjigu... :P Kisses to ya people ^^ ♥

06.10.2010.

I za najmanju glupost, kao što je kraj razgovora - zaplačem...

Zvuk telefona u nekoj drugoj prostoriji. Jurcam po kući pokusavajući da pratim zvuk, ali ne ide... Nadjoh ga... -Halo? - zadihano promrljah u slušalicu. -Umm... Srećo, ja sam. Marko. Jesi li dobro? -Uh, Marko. Jesam, jesam, dobro sam. A ti? -Ma ja sam super. Ti zvučiš kao da si tri puta optrčala oko čitave Zemljine kugle... Čujem tihi smeh... Opet me zeza. -Hahaha- recitujem sa sarkazmom u glasu- Nešto smo baš raspolženi od jutros... -Ma jok. Samo pokušavam da unesem malo vedrine, pogledaj kakvo je odvratno vreme... I koliko primećujem, i tvoje raspoloženje. Sad ozbiljno, je l si dobro? -Ma jesam, samo sam jurcala po kući u potrazi za nestalim telefonom. Moj dragi brat seje telefone gde god stigne. -Dobro... Nego, slušaj. Hoćeš da se nađemo sutra kad mi se završe časovi? -Aj javiću ti kad se dogovorim sa mojima. Ako mogu, čekaću te ispred tvoje škole. -Važi. Oko 19.30? -Javljam ti... Malo ćutanja a zatim čujem poznatu melodiju u pozadini. Naša pesma, "It's your love". Suze mi se već skupljaju u očima. -Čuješ? -Čujem... On počinje da peva, a ja sklapam oči i upijam svaki ton njegovog glasa. Završava se pesma, i ja brišem suze sa lica. -Jesi li tu? -Jesam - kažem drhtavim glasom. -Šta ti je? -Ništa, ništa...- Smirujem sebe i pokušavam da zvučim normalno. Poslednje što želim je da sazna da mi je teško što ide. Treba da mu bude lepo, a ne da razmišlja o tome kako mi je. -Mene ne možeš da slažeš. Zašto si plakala? -Ma... Marko... Nisam plakala. Dobro sam. -Dobro, kako god ti kažeš. Neću da te pritiskam, ali ako želiš da pričaš, znaš da imaš mene. -Znam, hvala. Opet ćutanje. On počinje nešto da priča. Njegov glas me smiruje. -Bebo, vidim da si nešto snuždena. Ne želim da te zadržavam, ako ti se već ne priča. Pozvaću te sutra. A samo sam želela da slušam tvoj glas još malo- pomislih. Nisam se usudila to da izgovorim. -Ok. Čujemo se sutra, onda. Srećno u školi. - izgovorih sa mukom. -Volim te... Pištanje telefona. Prekinuo je vezu. Držim telefon u ruci i gledam u njega. Nisam ni stigla da mu kažem da i ja njega volim. Nisam sigurna ni da bih rekla. Ostavljam telefon u stranu, i zarivam nokte u ruku,kako ponovo ne bih zaplakala. Ne znam šta mi je, u teoriji, to što će da ode na nedelju dana, i to što se nećemo videti 2 nedelje, nije ništa. Osećam se kao budala. I za najmanju glupost kao što je kraj razgovora - zaplačem.

05.10.2010.

kao da sam znala... :|

Prošle subote kada je bio kod mene, trebao je krenuti tek oko pola 11. Ali, majka ga je zvala da dođe kući sat vremena ranije... I ranije se to dešavalo, ali je tada bio prvi put da mi je to toliko teško palo... Rekao je, sledećeg vikenda ide na ekskurziju. U nedelju... Dogovorili smo se da se vidimo u subotu, ali sam sve jedno imala osećaj da se nećemo videti... Ispratila sam ga do kuće, iako živi na drugom kraju grada. Nisam se mogla odvojiti od njega. A kada sam ušla u tramvaj i krenula kući, nisam više mogla zaustaviti suze. Puštala sam ih da klize i gledala ga kako mi šalje poljubac, a zatim se okreće i odlazi kroz prolaz. Mislila sam, preterujem, samo za bezveze kidam sebi živce, pa videćemo se pre ekskurzije. I sad mi stiže poruka, on ide u subotu. Znam, nije kraj sveta, videćemo se onaj tamo vikend. Ali, problem je što ja jedva i nedelju dana izdržim. Ma nema mi druge, idem se naći sa njim u četvrtak posle časova. Ako i ta namera ne propadne...

04.10.2010.

Nedostaješ...

Ostani sa mnom još noćas, da znam da je tvoj lik istina. Ostani pored mene da se uverim da tvoj glas nije samo iluzija... Ali, ti nisi tu. Tu je samo osećaj da počinjem da te gubim. Tu je samo suza u meni koja neće da mi olakša ovo. Stoji u meni i izjeda me - polako i bolno. Dozivam tvoje ime iako znam da me nećeš čuti. Tražim te pogledom iako znam da te nema. Zatvaram oči i vidim tvoje lice. Osmehnem se, ali osmeh nestaje. Tvoj lik kao magla, mutan, sve dalji. I on nestaje. Ostaje praznina, rupa, crnilo bez kraja. Želim da odem u to crnilo. Želim da padnem u beskraj i da osećanja nestanu. Želim da se moj život izbriše kao nepotrebna linija na papiru. Želim da ovaj bol nestane. Želim da ništa ne osećam. Ostajem sama. Tako je puno ljudi oko mene, ali opet sam sama. Jer ti nisi tu. Odlaziš. Nema te. A tako mi trebaš. Možda čak i previše. Ne mogu dalje. Stojim u mestu, ne mogu da se pomerim. Trebaš mi da mi pružiš ruku i povučeš me napred, u budućnost. Ali tebe nema. A tako mi nedostaješ.... :(


A kad me dotakne, ja protrnem...
<< 02/2011 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728

Parni Valjak u srcu <3 :)

Pogledi u tami ^^
Gledaš me kao da se znamo
Stranca dva eto to smo samo
Pričaj mi gdje si ti bila dok lile su kiše
nek' ova noć na tebe miriše
zauvijek

Gledam te, hodamo lagano
osjećaj kao da već dugo mi se znamo
Deja vu
Sve već podsjeća na prošle dane
Ruke u hodu dodir blag
Ti i ja

A kada odu svi
Mi ostaćemo sami
Samo ja i ti
i pogledi u tami
Reci mi da znam
da jutro nije blizu
da ima vremena
za poljupce u nizu

Gledam te kroz ovu noć što pada
Stranca dva, pod svjetlima smo dušo
ovog grada
Pricaj mi gdje si ti bila dok lile su kiše
Nek' ovaj grad na tebe miriše
Zauvijek

A kada odu svi
Mi ostaćemo sami
Samo ja i ti
i pogledi u tami
Reci mi da znam
da jutro nije blizu
da ima vremena
za poljupce u nizu

A kada odu svi...

It's your love - our song ^^
Yea yea
Dancin' in the dark middle of the night
Takin' your heart and holdin' it tight
Emotional touch touchin' my skin
And asking you to do what you've been doin' all over again

Oh it's a beautiful thing don't think I can keep it all in
I just gotta let you know what it is that won't let me go

It's your love
It just does something to me
It sends a shock right through me
I can't get enough
And if you wonder
About the spell I'm under
Oh it's your love

Better than I was, more than I am
And all of this happened by taking your hand
And who I am now is who I wanted to be
And now that we're together,
I'm stronger than ever
I'm happy and free

Oh it's a beautiful thing,
Don't think I can keep it all in
If you asked me why I've changed,
All I gotta do is say your sweet name

It's your love
It just does something to me
It sends a shock right through me
I can't get enough
And if you wonder
About the spell I'm under
Oh, it's your love

Baby, Oh oh, oh,

Oh it's a beautiful thing,
Don't think I can keep it all in
I just gotta let you konw what it is that won't let me go

It's your love
It just does something to me
It sends a shock right through me
I can't get enough
And if you wonder
About the spell I'm under,
Oh it's your love
It's your love, it's your love, it's your love

MOJI FAVORITI
opijen tobom
she ain't like me
MojA Si SreĆA i NesREća.....
više...

BROJAČ POSJETA
2185

Powered by Blogger.ba